Bolesti prostate

2. Zadržavanje semena u prostati prilikom ejakulacije

Tokom šezdesetih godina XX veka, tao-tantrička tenhika zadržavanja semena postala je prilično rasprostranjena kontraceptivna tehnika na Zapadu (pored ubrizgavanja kola pića špricem u vaginu neposredno posle odnosa). Međutim, populacija koja je ovu novotariju (staru par hiljada godina) prihvatila, uglavnom spada pod - hipike, rokenrolere, ili jogiste (ma šta to /zaista/ značilo)... Poneki njen poklonik mogao se naći i među pripadnicima više klase, odnosno, među visokoobrazovanima, mada je najveća većina njih ostajala dosledno konzervativna i, prilikom pomena ovakvih i sličnih postupaka, tj. svega što ima veze sa hipi-rok-jogi pojavom, uz prezir je okretala glavu na drugu stranu, baš kao što je to činio i srednji sloj.

Tehnika je vrlo jednostavna za izvesti, mada za njenu punu efikasnost treba dosta vežbanja. Dakle, neposredno pre ejakulacije, izvrši se pritisak na deo „transfalusnog“ kanala između nogu, na samom izlasku iz unutrašnjosti tela, što je neposredno uz čmar. On treba da je čvrst i konstantan, sve dok ne prestane orgazmičko-ejakulaciono pulsiranje. Muškarac ga može izvesti sam, a to može učiniti i žena. Na ovaj način će sperma iz mošnica dopreti do prostate, ali će u njoj, najvećim svojim delom, i ostati. Pošto na taj način biva snabdevena koncentratom hranljivih materija (pogledati tekstove: Cena ejakulacije i druge zanimacije i Sperma, ili muški biser), prostata će se povremenom primenom ove tehnike lakše regenerisati (uz ostalu terapiju).

Nekim ljudima ova tehnika ne odgovara, jer osećaju bol i druge neprijatnosti, a i posle seksualnog odnosa imaju neku nelagodu (Ovo se svakako javlja u početku). Dakle, svako treba sam za sebe da vidi da li mu nešto odgovara, ili ne.

*

3. Klistiranje (pogledati tekst o klistiranju)

*

4. Umerenost u seksu, odnosno, učestalosti ejakulacija, kao i u suzdržavanju od ejakulacije

Bolest prostate naziva se još i „Ljubavnička bolest“. Od nje, u ovoj ili onoj meri, boluje više od polovine muške populacije starosti preko 40 godina. Veruje se da muškarac može da sačuva svoju prostatu, ili da je izleči, ako biva umeren u seksu. Pod umerenošću se podrazumeva:

• smanjena učestalost ejakuliranja, u smislu proređenja seksualnih odnosa, ili pak u smislu proređenja ejakulacija (od 20% do 90%), uz zadržavanje, manje-više, uobičajenog broja dnevnih-sedmičnih-mesečnih odnosa
• povećanje razmaka između dva uzastopna seksualna odnosa; prostati posle ejakulativnog pumpanja treba neko vreme da splasne do normalne veličine i da joj se funkcije spuste na „ler nivo“, tako da već i njeno aktiviranje pre povratka u redovno stanje, a kamo li ponovno ejakuliranje, ima jako štetan uticaj i na tkivo i na funkciju prostate
• izbegavanje višekratnog i dugotrajnog sprečavanja ejakuliranja zaustavljanjem seksualnih pokreta „u poslednji čas“, a uz prethodni dolazak „do ivice“, kad prostata već otekne i počne da pulsira, a zarad produženja koitusa; ovo primenjuju gotovo svi „dugoprugaši“... (Bilo bi uputno da žene ukažu muškarcima na to da nije neophodno da svaki put bude maraton!, te da se oboje potrude oko iznalaženja načina za poboljšanje kvaliteta u okviru bar nešto kraćeg odnosa od onog preko 40 minuta, čemu su „maratonci“ skloni; takođe, valja znati da prekidanje i suzdržavanje čine i oni koji su jako uzbuđeni, ili su skloni prevremenoj ejakulaciji (ejaculatio praecox) – njima se savetuje da vežbaju koncentraciju i relaksaciju, kao i Sfinks, ali i da u vreme intime obave najpre jedan kraći odnos, bez previše suzdržavanja, te da potom, posle ne manje od dva sata, uđu u seksualni odnos koji bi gotovo po pravilu trebalo da potraje duže, jer nema tolike nervne nadraženosti i pritiska sperme kao kod prvog, a koji neće okončati ejakulacijom /treba da prekinu odnos pre nego što ejakuliraju, odnosno da ga – završe bez ejakulacije!/. Posle nekog vremena njihova psihofizička stabilnost i samokontrola će se poboljšati /uz primenu ostalih saveta i vežbi/).

*